Njemu je 45. I dobro se drži. Odlučio je sebe počastiti sa odlaskom na Formulu 1, a svoje frendove počastiti sa kampom (čudna li lika). Mi smo to prihvatili. Ali je morao voziti.
Do Gole (ime sela na graničnom prjelazu) mu nije bilo teško. Popili smo samo 4 limenke. Tu, u krčmi, još po jednu, hrvatsku.
Doći smo i do Nagykanisze. Moramo u Tesco po klopu za drugi dan jer tamo nema poštenog dućana. Uzeli smo i pive za po putu i da nam se tamo nađe. Tako smo barem mislili. Negdje oko Siofoka se više nije moglo izdržati - pražnjenje i ponovno punjenje (harum kiči hidek šor boratom).
On i dalje nije pio.
Njegov je rođendan.
A onda smo došli, postavili šator, popili palinke do kraja i spustili se u život. Jedan pas se oteo sa lanca. Dalje ne smijem.
Mogu samo reći da smo imali forinti za cijelu večer kad smo ga skinuli sa . . .
. . . . i obukli.
Drugi dan smo ipak morali do Pešte po životne namjernice.
Roštilj je bio mljac, pa smo mu pustili u prefu. On to ne zna.
Ni pref još.
Odličan vikend sa ekipom. Fućkaš aute koji jure u krug! Fešta je oko ringa :)
